- Home
- O nama
Vocarstvo i znacaj vocarstva za privredu
Vocne sadnice (podloge) PDF - link
Voćarstvo je intenzivna i rentabilna grana poljoprivredne proizvodnje. Naučna dostignuća u oblasti biologije, tehnologije i agroekologije omogućila su voćarima da postignu robnu proizvodnju voća.
Naša zemlja je jedna od retkih zemalja u kojoj se mogu gajiti uspešno sve kontinentalne vrste i značajan broj suptropskih vrsta voćaka. No, i pored toga sto imamo prirodne uslove, znanje i tradiciju u gajenju voćaka, do sada nismo uspeli da postanemo jedna od vodećih voćarskih zemalja u Evropi.
Mi danas pod voćnjacima imamo oko 267.000 ha ili oko 7,3% od ukupno obradivih površina, sa oko 90,196.000 rodnih stabala i godišnjom proizvodnjom od 933.200 tona voća (prosek 1991-1994.) ili po glavi stanovnika 94,8 kg.
U našim klimatskim uslovima sadnice voća se mogu saditi od oktobra do aprila meseca. Po pravilu, treba ih saditi u jesen, na zemljštima koja su laka, propustljiva, čime se postiže bolje primanje sadnica voća i bolji napredak, rast i rodnost voćaka.
Sadnice voća se mogu saditi i u proleće, ukoliko zemljište nije dobro pripremljeno u jesen, pa mu je potrebno da bude isitnjeno zimskim mrazevima, kao i u slučajevima kada je isto bilo suviše vlažno zbog visokog nivoa podzemnih voda, što bi dovelo do izmrzavanja korena tokom zimskog perioda. Prolećna sadnja je uspešna ako se obavi vrlo rano — krajem februara i u toku marta meseca.
Saznajte sve o proizvodnji vocnih sadnica u Srbiji
Proizvodnja voćnog sadnog materijala predstavlja osnovu voćarske proizvodnje. Sa razvojem voćarstva, intenziviranjem voćarske proizvodnje, podizanjem voćnjaka sa 3.000 i više sadnica po hektaru, uvođenjem organske proizvodnje, javili su se novi zahtevi u pogledu proizvodnje sadnica.
Voćke, kao i sve biljke, mogu da se razmnožavaju i generativno i vegetativno. Ljudi od davnina izbegavaju generativno razmnožavanje voćaka, jer se ovim načinom ne prenose verno nasledne osobine majke-biljke. Razmnožavanje vegetativnim putem omogućava verno prenošenje naslednih osobina. Postoji više načina vegetativnog razmnožavanja koji se koriste u proizvodnji voćnog sadnog materijala. Takođe, za svaku voćnu vrstu postoji najbolji način vegetativnog razmnožavanja čiji je cilj dobijanje kvalitetne sadnice. Kalemljenje je sigurno jedan od načina koji se najviše primenjuje kod većine voćnih vrsta. Ovaj vegetativni način razmnožavanja omogućio je korišćenje različitih voćnih podloga.
Prvi zapisi o kalemljenju, a samim tim i o podlogama, potiču još iz Mesopotamije, Starog Egipta, Grčke, Rimskog carstva i dr. Tada je potreba za podlogama za cilj imala razmnožavanje selekcionisanih spontanih hibrida iz prirodne populacije pojedinih voćnih vrsta.
O nama
Vrlo širok asortiman zdravstveno kontrolisanih sadnica voća garancija su sigurnosti pri izboru naših sadnica. Kao Rasadnik sa dugogošnjom tradicijom svoj asortiman stalno dopunjujemo novim sortama voća, ali pored voćne sadnice mi nudimo i lozne kalemove.
Osim klasičnih sadnica voća u našoj ponudi možete pronaći i atraktivne stubaste i mini sadnice voća!
Slobodno nas kontaktirajte!
Tu smo da odgovorimo na svako vaše pitanje i zahtev.
Prijatelji sajta
Proizvodnja loznih sadnica u Zupskom okrugu predstavlja vekovnu tradiciju, a vinogorje porodice Marinkovic potice iz nase proizvodnje loznih sadnica vrlo cenjenog vina "tamjanike"
Sve o uzgajanju vocnih sadnica a sto mozda niste znali. Sve potrebne informacije pronaci cete na ovoj stranici. Ako trebate dodatne informacije, nazovite nas, ili posaljite poruku putem kontakt forme.
Vocno - sadni materijala
Rasadnik proizvodi kvalitetan sadni materijal velikog broja vrsta i sorti voćaka. U ponudi je sadni materijal sertifikovane i standardne kategorije. Sadnice se proizvode pod protivgradnim mrežama uz primenu savremenih tehnoloških rešenja, koje zadovoljavaju stroge zahteve domaćeg i inostranog tržišta.
Posebno mesto zauzima proizvodnja najviših kategorija predosnovnog i osnovnog materijala kontinentalnih vrsta voćaka kao osnove za podizanje matičnjaka za proizvodnju sertifikovanih sadnica u proizvodnji sadnog materijala voćaka.
U rasadniku se nalaze matična stabla sorti i podloga od kojih se proizvodi sertifikovani i manjim delom standardni sadni materijal. Veći deo matičnih stabala se nalazi na izdvojenim parcelama radi prostorne izolacije od zasada voća. pored proizvodnje sadnica, za druge rasadnike se proizvode kalem grančice i podloge. Naš rasadnik nudi bogatu paletu novih, odomaćenih i starih sorti različitih voćnih vrsta. Pored maloprodaje, za veće količine željenog sadnog materijala nudimo ugovaranje proizvodnje unapred u skladu sa željama kupca, kao sto su sadnice, lesnika, sljive, kruske, jabuke, dunje, ribizle, borovnice, musmule, loznih kalemova vinskih i stonih sorti.
Cuvamo i nastavljamo tradiciju porodicnog rasadnika vocnih sadnica "rasadnik Gajic"
Svi članovi domaćinsta Veselinovic i Gajic iz Bele Vode kod Krusevca okupljeni su oko jednog cilja, proizvodnje vrhunskog sadnog materijala. Dugi niz godina, bavimo se proizvodnjom i prodajom sadnica voća svih vrsta sa pažljivo izabranim sortama, proizvodnjom loznih sadnica, sadnica sljive, kruske, jabuke, musmule, lesnika, dunje, loznih kalemova - vinskih i stonih sorti, i jos mnogo drugih sorti svih vrsta vocnih sadnica.
Osnovu uspješne i savremene proizvodnje voća predstavlja adekvatna proizvodnja sadnica. Proizvodnja sadnica nameće potrebu obilnog korišćenja nauke i tehnike, a to je moguće samo u dobro organizovanim voćnim rasadnicima, koji raspolažu pre svega dovoljnim površinama plodnog zemljišta, mogućnošću navodnjavanja, stručnim kadrovima i savremenom opremom, sto nas rasadnik voca u Beloj Vodi kod Krusevca poseduje.
U našem rasadniku možete naći sve vrste sertifikovanih i standardnih loznih kalemova i voćnih sadnica,kako onih za podizanje voćnjaka,tako i ukrasnih sadnica kojima možete ulepšati svoje dvorište,kao što je stubasta jabuka. Jedni smo od retkih koji imaju prateću dokumentaciju i sertifikat za stubastu jabuku, zahvaljujući izuzetnoj saradnji sa Institutom za voćarstvo I Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu.
Kupovinom sadnog materijala u rasadniku "Gajic" dobijate svu prateću dokumentaciju koja je potrebna za dobijanje podsticaja od države za podizanje voćnih zasada. Naša celokupna proizvodnja podleže strogom inspekcijskom nadzoru od strane stručnih službi koje redovno vrše preglede sadnog materijala,tako da možete biti sigurni da ćete dobiti potpuno zdrav sadni materijal. U našem rasadniku možete naći sve vrste sertifikovanih i standardnih loznih kalemova i voćnih sadnica,kako onih za podizanje voćnjaka, tako i ukrasnih sadnica kojima možete ulepšati svoje dvorište,kao što je stubasta jabuka. Jedni smo od retkih koji imaju prateću dokumentaciju i sertifikat za stubastu jabuku.
Posedujemo sertifikate za sve vrste sadnica
Naše sadnice voća su SERTIFIKOVANE! Posedujemo svu potrebnu dokumentaciju o čistoći i Ispravnosti sadnica, izdatu od strane Ministarstva Poljoprivrede.
Visok kvalitet sadnica i sadnog materijala
Kvalitetne sadnice su osnova kvalitetnog voćnjaka, zato Vam savetujemo da kupujete proverene sadnice u porodičnom Rasadniku sa dugom tradicijom!
Besplatna isporuka za vece porucene kolicine na teritoriji Srbije
Za veće količine naručenih sadnica obezbeđujemo besplatnu isporuku brzom poštom ili ličnu dostavu na Vašu adresu.
Proizvodnja sadnica voćaka
ČINIOCI USPEŠNE RASADNIČKE PROIZVODNJE
Klima Toplota Svetlost Voda (padavine) Vetar Zemljište Ostali ekološki činioci Fitosanitarni uslovi Ekonomski činioci
ORGANIZACIJA RASADNIKA
Lokacija rasadnika Veličina rasadnika Klasifikacija rasadnika Delovi rasadnika Matični zasad za proizvodnju semena Matični zasad za proizvodnju vegetativnih podloga Matični zasad za proizvodnju kalem-grančica Matični zasad za proizvodnju sadnica Semenište, pikirište, prporište i rastilo Putevi i parcele u rasadnikuNAČINI PROIZVODNJE I IZBOR VRSTA I SORTI VOĆAKA ZA PROIZVODNJU SADNICA
Načini proizvodnje sadnica pojedinih vrstaIzbor vrsta i sorti
PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM
PROIZVODNJA PODLOGA I KALEM-GRANČICA
ZASNIVANJE RASTILA
KALEMLJENJE PODLOGA
PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM PUPOLJKOM-OČENJEM
PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM GRANČICOM
PROIZVODNJA SADNICA BEZ KALEMLJENJA
PROIZVODNJA SADNICA MIKRORAZMNOŽAVANJEM
NEGA SADNICA U RASTILU
ZAŠTITA SADNICA MATERIJALA OD PROUZROKOVAČA BILJNIH
UTICAJ ABIOTIČKIH ČINILACA NA USPEŠNOST PROIZVODNJE SADNICA
POSTUPAK SA SADNICAMA OD VAĐENJA DO SAĐENJA
Proizvodnja sadnica voćaka u svetu i kod nas Razvojem i osavremenjivanjem voćarstva, razvijena je i osavremenjena rasadnička proizvodnja, odnosno proizvodnja sadnog materijala. Ljudski rod je u dalekoj prošlosti uočio potrebu za ishranom voćem, pa je šumske divljake presađivao oko svojih skloništa. Pošto je to bila ograničena proizvodnja voća, ljudi su tragali za pogodnijim načinima razmnožavanja voćaka. Posle mnogo vekova počelo se sa proizvodnjom voćaka iz semena, a tek u poslednjih 150 godina počelo se sa masovnijim razmnožavanjem voćaka vegetativnim putem, pre svega kalemljenjem.
Krajem XVIII i početkom XIX veka počela je organizovana proizvodnja sadnica i kod nas i to uglavnom kalemljenjem do tada poznatih sorti na sejancu. Veći broj vrsta su u to vreme, a i mnogo kasnije razmnožavanje semenom, pre svih šljiva, breskva, orah i dr. Izdanci su korišćeni kao podloge za kalemljenje i sadnice (šljiva, višnja i dr.) ili samo kao sadnice (malina, ribizla i dr.). To se kod nekih vrsta voćaka zadržalo do današnjih dana.
U mnogim zemljama Azije, Evrope i Amerike mnogo pre nas počelo se sa organizovanom proizvodnjom sadnica u rasadnicima, proizvodnjom generativnih i vegetativnih podloga kao i sa stvaranjem novih kvalitetnih sorti koje su davale veće prinose.
Prvi uvoz sorti iz Francuske i Nemačke zabeležen je 1895. godine, kada je uvezeno 411 sorti raznih vrsta (preko Škole za vinodelije i voćarstvo u Bukovu). Posle tri godine (1898.) osnovano je desetak rasadnika u Srbiji.
Godine 1902. osnovan je Lozno-voćni rasadnik u Danilovgradu u Crnoj Gori, a već 1910. još preko 30 rasadnika širom Srbije.
Od oslobođenja 1918. godine do Drugog svetskog rata, rasadnička proizvodnja u svetu i kod nas razvijala se ubrzanim tempom. U svetu su osnovane mnoge istraživačke ustanove i stvorene mnoge vegetativne podloge i sorte, od kojih su neke i uvezene. U tom periodu je formirano nekoliko srednjih i nižih poljoprivrednih škola koje su imale i rasadnike, a održavani su i kursevi iz voćarstva i vinogradarstva.
Posle Drugog svetskog rata nastavljena je proizvodnja sadnica u našim rasadnicima. Bilo je uvoza sorti iz istočno-evropskih zemalja. Tehnologija koja je primenjivana u rasadnicima bila je dosta jednostavna. Po jednom hektaru proizvodilo se oko 20.000 dvogodišnjih sadnica, sa srednjim i visokim deblom. Razvojem naučnoistraživačkog rada i usavršavanjem stručnjaka kod nas i u zapadno-evropskim zemljama i Severnoj Americi počela je nova era u rasadničkoj proizvodnji i podizanje savremenih plantaža (početkom šezdesetih godina). Počelo se sa većim uvozom sadnica i novih sorti i podloga. Rasadnici su prihvatali nove tehnologije, pa se već u periodu od sedamdesetih do devedesetih godina u savremenim rasadnicima proizvodilo do 50.000 sadnica po 1 ha. Proizvodnja sadnica u našim rasadnicima zadovoljavala je domaće potrebe i obezbeđivao višak za izvoz. Imali smo savremene matičnjake vegetativnih podloga i sorti testiranih na prisustvo virusa i bezvirusnih podloga i sorti. Naši naučnici stvorili su veliki broj novih sorti i podloga. Pratili smo tehnologiju u visoko razvijenim zemljama uvođenjem mikrorazmnožavanja, proizvodnjom bezvirusnog i na viruse testiranog sadnog materijala. Naučne ustanove su počele proizvodnju super elite i elite sorti i podloga za rasadničku proizvodnju.
Kontrola kvaliteta i zdravstvenog stanja sadnog materijala poverena je naučnim ustanovama. Razvilo se desetak velikih rasadnika, sa godišnjom proizvodnjom od nekoliko stotina do preko milion sadnica. Počelo se sa kontejnerskom proizvodnjom sadnica i ožiljavanjem reznica pomoću orošavanja. Dakle, tehnologijom i kvalitetom sadnica približili smo se razvijenim zemljama.
U poslednjih nekoliko godina došlo je do ozbiljne stagnacije, tako da danas našu rasadničku proizvodnju karakteriše proizvodnja isključivo standardnog sadnog materijala koji se u svetu malo traži. Rasadnička proizvodnja je po obimu znatno smanjena (usitnjena), što je posledica napuštanja ove proizvodnje u većini velikih rasadnika. Usitnjenost je dovela do proizvodnje sadnica slabog kvaliteta. Najveći kontrolisani matičnjaci su iskrčeni. Sadni materijal nekih vrsta (jagoda, malina, kupina) koristi se iz rodnih zasada. Većina malih rasadnika je bez prostorne izolacije i plodoreda. U rasadnicima izostaje primena savremene tehnologije i zaštite, što poskupljuje proizvodnju i daje lošiji kvalitet sadnica. Proizvodnja sadnica se obavlja uglavnom nestručno, a kontrola proizvodnje je slaba i često nedovoljno stručna.
Ovakvo stanje proizvodnje voćnih sadnica mora brzo da se menja, jer su potrebe za obnavljanjem zasada velike, a očekuje se i povećan izvoz sadnica. Prilikom podizanja savremenih rasadnika neophodno je veliko angažovanje naučnih ustanova uz korišćenje naših vrlo povoljnih agro-ekoloških uslova. Od posebnog je značaja praćenje tendencije u proizvodnji sadnog materijala u razvijenim zemljama, kako bi se naši rasadnici uključili u svetsko tržište i proizvodili sadnice po svetskim standardima.
Da bi se promenilo ovakvo stanje i da bismo koliko-toliko pratili svetske trendove u proizvodnji sadnog materijala i kod nas je istina dosta ograničeno početo sa podizanjem matičnjaka vegetativnih podloga jabuke i dunje, i matičnih zasada sorti voćaka sa osnovnim (baznim) i sertifikovanim sadnim materijalom iz uvoza.
Takođe se uvoze sertifikovane vegetativne podloge jabuke, dunje, džanarike, divlje trešnje i magrive, koje se sade u rastila sa prostornom izolacijom i kaleme očenjem na spavajući pupoljak u avgustu i septembru sa sertifikovanim kalem-pupoljcima željene sorte.
Na ovaj način se dobijaju visoko kvalitetne bezvirusne sadnice, koje se koriste za podizanje savremenih i visokorodnih zasada voćaka, što svakako predstavlja veliko ohrabrenje za buduće voćare. Na ovaj način se dobijaju visoko kvalitetne bezvirusne sadnice, koje se koriste za podizanje savremenih i visokorodnih zasada voćaka, što svakako predstavlja veliko ohrabrenje za buduće voćare.Treba takođe napomenuti da se uvozi i sertifikovano seme voćaka, koje se seje u semeništima, gde se proizvode sejanci, koji se sade u rastilo i kaleme odgovarajućim sortama.
Značaj sadnog materijala Sadni materijal je vrlo značajan činilac za uspešnu i rentabilnu proizvodnju voća. Da bi se postigli najvažniji ciljevi (da se sadnice prime, da uspešno rastu, da rano prorode i redovno rađaju, da daju plodove visokog kvaliteta, da su dugovečne i otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama), sadni materijal mora da bude proizveden od zdravih, selekcionisanih i kontrolisanih podloga i sorti. Takva proizvodnja je moguća u velikim, moderno opremljenim i stručno osposobljenim rasadnicima. Sadnice treba da su zdrave i da imaju najbolje proizvodno-biološke osobine sorte i podloge.
Sadnice voćaka pored genetskih, zdravstvenih i uopšte biološki izraženih kvaliteta moraju posebno zadovoljavati odgovarajuće morfološke osobine specifične za pojedine vrste (a ponekad i sorte) u zavisnosti od tehnologije proizvodnje. Te osobine i uzanse predviđaju se i odgovarajućim propisima i standardima.
Dobijanje zdravog (bezvirusnog) sadnog materijala (podloge i kalem-grančice) moguće je samo u naučnim voćarskim ustanovama, koje se bave selekcijom i virologijom i koje imaju matične zasade podloga i sorti.
Za uspešnu i rentabilnu proizvodnju voća, pored kvalitetnih i zdravih sadnica, treba odabrati odgovarajuće agro-ekološke uslove za određenu vrstu, podlogu, pa i sortu, a u procesu negovanja voćaka i proizvodnje kvalitetnog voća treba primeniti potrebne agrotehničke i pomotehničke mere. Na taj način će se maksimalno iskoristiti genetički potencijal podloga i sorti.
Kalemjlenje vocaka
Kalemljenje voćaka pominje se još u starim zapisima Rimljana i Grka, pa se može pretpostaviti da je njegova istorija toliko stara koliko je staro i voćarstvo. Verovatno da je prvo kalemljenje nastalo spontano u prirodi priljubljivanjem grana sa dva susedna stabla srodnih vrsta. Docnije je tu „veštinu“ naučio i čovek i pretvorio je u jedan od glavnih načina razmnožavanja voćaka.
Kalemljenje je i u našoj zemlji bilo poznato od davnina. Klement je još krajem 9. veka učio makedonske Slovene kalemljenju voćaka. Pored povoljnih prirodnih uslova to je veoma uticalo da nam danas voćarstvo bude na nivou poznatih voćarskih zemalja u svetu.
U našoj zemlji voćarstvo se razvijalo na malim površinama individualnih gazdinstava i u voćnim rasadnicima koji su bili raspoređeni po srezovima i voćarskim rejonima. Kroz poljoprivredne škole, kurseve i stručnu literaturu stvarao se i voćarski kadar, voćari-kalemari, koji su kroz teoriju i praksu sticali znanja i učili kalemarski zanat. Posle drugog svetskog rata voćarstvo je u nas dobilo još veći zamah: podignute su velike plantaže na društvenom sektoru, a individualni proizvođači pristupili su podizanju intenzivnih voćnih zasada. Paralelno s tim razvijalo se i amatersko voćarstvo u vrtovima i na okućnicama.
Danas se u rasadnicima proizvode na industrijski način velike količine voćnih sadnica. Za takvu proizvodnju osnovna pretpostavka je poznavanje raznih načina kalemljenja i njihovog uticaja na kalem, a kasnije i na voćku i njen rodni potencijal. Za ovu proizvodnju veoma je značajno poznavanje raznih vrsta podloga i sorta i njihovog međusobnog ponašanja posle kalemljenja. Pored rasadnika kalemljenje vrše i amateri u svojim voćnjacima i okućnicama, iako je njihovo znanje iz ove oblasti dosta oskudno.
Sa razvojem voćarstva razvijala se i kalemarska tehnika: usavršavane su metode rada i načini kalemljenja, a time usavršavao se i kalemarski zanat.
Kalemljenje voćaka je zanat koji se mora raditi s ljubavlju i strpljenjem. To je koristan i interesantan posao koji se obavlja s ponosom i radošću, jer se kalemljenjem postiže oplemenjivanje voćaka. Poznato je zadovoljstvo onih koji beru plodove s voćki koje su sami kalemili.
Koje sve vrste sadnica mozete kupiti u nasem rasadniku?
Plodovi su vrlo krupni, od 500-1000g kruškolikog oblika sa izraženim gukama pokožica maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sundjerasto slabijeg kvaliteta od leskovacke. Sazreva X meseca. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno.
Sta trebate znati pre pocetka sadnje?
Poštovani ljubitelji voćarstva, u cilju izbegavanja grešaka pri nabavci sadnice voća i kalemova voćaka korist od ovih informacija može biti velika, jer u suprotnom možete biti razočarani kupovinom sadnice koja će kasnije pokazati neke neželjene osobine koje niste znali. Levo u meniju su prezentirane sledeće osobine sadnica voća:
KRUŠEVAC VREME